На празник Ђурђиц, 16. новембра 2017. године, у храму Св. великомученика Георгија у Угриновцима Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије. Саслуживали су: протојереји-ставрофори Слободан Радојчић – архијерејски намесник земунски, Споменко Грујић – парох батајнички и Душан Чавка – парох кукујевачки, јереј Слободан Чавка – парох сурчински и протођакон Слободан Вујасиновић – епархијски ђакон. Лепоти богослужења допринели су гласови дечијег црквеног хора ”Ђурђевак” предвођени хоровођом Александром Нинковић и свештеници протојереј-ставрофор Радомир Мишић – архијерејски намесник шидски, јереји Бојан Цветковић – парох беркасовачки и Јулијан Тодоровић – парох добановачки.
​   У архипастирској беседи Преосвећени Владика Василије говорио је о величини Божијег угодника, Св. великомученика Георгија и неопходности угледања на светлост његове жртве.
     Епископ је, на предлог надлежних свештеника јереја Александра Чавке и Бојана Нинковића уручио Архијерејске Грамате Градској општини Земун и господи Душану Милуровићу и Слободану Станковићу за несебичну помоћ у изградњи Светосавског дома у порти храма.
      После Свете Литургије извршен је чин освећења новог Светосавског дома, који је залагањем надлежних свештеника, а уз помоћ људи добре воље, за нешто више од годину дана засијао пуним сјајем.

Залагањем Општине Земун и месне заједнице Угриновци, у порти храма Св. великомученика Георгија, на радост најмлађих, постављено је дечије игралиште. Наш свети храм је отворен сваки дан од 8-12 и од 17-19 часова. Како радови на обнови храма буду напредовали, храм ће бити отворен, те ће и игралиште бити доступно преко целог дана. Овом приликом захваљујемо се Општини Земун и МЗ Угриновци на помоћи и подршци.

 У навечерје празника Преподобног Сисоја Великог, 18./5. јула 2017. године, у порти  храма Светог великомученика Георгија у Угриновцима по завршетку вечерњег богослужења уприличено је такмичење за децу у неколико дисциплина. Циљ ових игара је био да се деца у навечерје свога заштитника окупе око своје свете Цркве како би од најранијег детињства схватили да их Мајка Црква увек очекује раширених руку и топло прима у свој загрљај, а најлепше и најдрагоценије дете, Богомладенац Христос, увек их милује својом Светом Десницом. Са друге стране то је била прилика да родитељи завире у дечији чудесни свет, испуњен непрестаном игром где се роје чудеса, где нема просторних и временских препрека и све је могуће. Ово је била актуализација Господњег позива да сви будемо као деца и подсећање да је управо то мера нашег уласка у Царство Небеско. Душе су трепериле посматрајући децу како са својим родитељима приносе молитве Господу и Преподобном Сисоју Великом на вечерњем богослужењу, а срцу су била испуњена радошћу када се из порте зачуо радосни жагор деце и узбуђено навијање родитеља. У години која је у Епархији сремскј, благословом Преосвећеног Владике Василја, посвећена породици парохија угриновачка овом манифестацијом покушава да оснажи и љубављу испуни породичне односе. Велика захвалност оцима: протојереју-ставрофору Душану Чавки, јереју Слободану Чавки и јереју Величку Илићу на подршци и учешћу у овом сабрању.

Наш дечији црквени хор ”Ђурђевак” је на Васкршњи понедељак после вечерњег богослужења учествовао на смотри дечијих хорова у Батајници. Уз дечији хор ”Острог” из Нових Бановаца, хор украјинистике филолошког факултета у Београду и домаћине дечији црквени хор ”Орлић” из Батајнице, угриновачки малишани су показали своје умеће и отпевали сплет народних песама. Уз предивне песме и дечије осмехе присутни су провели најлепше пасхално послеподне.

     У храму Светог великомученика Георгија у Угриновцима у поноћ уз појање васкршње стихире: ”Воскресеније Твоје Христе Спасе” и најрадосније одзвањање храмовних звона, отпочело је Васкршње јутрење и Литија као почетак прославе Васкрсења. Ујутру, угриновачки пароси и пензионисани свештеници одслужили су свету Литургију уз пратњу дечјег црквеног хора ”Ђурђевак”.
     По прочитаној посланици Његове Светости Господина Иринеја, сви су се полако упутили у салу Дома културе где је уприличен концерт у част Христовог Васкрсења.
Након поздравне речи старешине храма, јереја Бојана Нинковића, наступио је дечији црквени хор ”Ђурђевак” са васкршњим и народним сплетом песама. Уследила су деца из КУД ”Седмица” са неколико кореографија као и Друштво за неговање традиције и културе ”Угриновци” са најмлађим члановима. Уз препуну салу Дома културе угриновачки малишани су на најлепши начин прославили Празник над празницима. На самом крају, како би радост била већа јереј Александар Чавка је испунио срца присутних са топлим речима и позвао сву децу да се укључе у игру тражења сакривеног васкршњег јајета. У раздраганој јурњави и потрази, као овогодишњи победник и успешан проналазач је Уна Мраковић, којој је испред Црквене општине Угриновци отац Александар уручио дар.
Надахнути Светом Литургијом и светим причешћем а раздаргани дечијом игром и песмом, Васкрс је ове године у Угриновцима био за памћење. 

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2017. године
ИРИНЕЈ
по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт поразивши
и онима који су у гробовима
живот даровавши
(тропар Пасхе).
Драга браћо и сестре,
Васкрс је највећи хришћански празник, празник вере, живота и сваког благослова Божјег. Сва наша вера је у Васкрсу и Васкрс у вери. Отуда свети апостол Павле, учитељ народа, кога слободно можемо назвати и највећим проповедником Васкрсења, Христовог и нашег, јасно каже: „Ако Христос не устаде, узалуд вера ваша“, а одмах потом додаје: „Али је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли“ (I Кор. 15, 17-20). Вера у Васкрсење Христово суштина је апостолске проповеди и учења, темељ Цркве, њеног богослужења и богословља.
У Светом Писму, како Старог тако и Новог Завета, Васкрсење је централна тема. О њему се говори у два међусобно повезана смисла: као свеопштем васкрсењу мртвих на крају људске историје (Ис. 26, 19) и Васкрсењу Христовом, предсказаном од старозаветних пророка (Пс. 15, 10), а утврђеном кроз проповед светих апостола (Дап. 2, 23-24).
Стари Завет нам на много места, својим језиком и прасликама, говори о васкрсењу. О њему сведочи пророк Давид у својим Псалмима (Пс. 15, 9; 16, 15). Многострадални Јов вапије Богу вером у васкрсење: „Знам да је жив мој Искупитељ и да ћу опет у овом телу видети Бога“ (Јов. 19, 25-27). Пророк Јона је праобраз тридневног Васкрсења Христовог (Мт. 12, 40). Најпознатија визија васкрсења мртвих у Старом Завету дата је у Књизи пророка Језекиља: он, надахнут Духом Божјим, види како оживљавају сухе кости и како се свака облачи у своје људско тело (Јез. 37, 1-10). То виђење је испуњавало срца свих верујућих Јудеја Старог Завета и било је неодвојиво од вере у долазак Месије и у Његово Васкрсење (Ис. 53, 10).
Нови Завет је, са друге стране, сав у тајни Крста и Васкрсења Христовог. То нам потврђују свети јеванђелисти потресним описом последњих догађаја из Христовог живота који су се збили у Јерусалиму: Његовог извођења на суд пред Пилата, Његовог Распећа, Његове смрти на крсту, али и Његовога славнога Васкрсења (Мт. 27-28; Лк. 23-24). Прве које су се удостојиле да постану сведоци Васкрсења Христовог биле су жене мироносице (Мк. 16, 1-2), а потом свети апостоли и пуноћа ране Цркве. Њима се придружују ранохришћански мученици и сви потоњи мученици и новомученици, истински сведоци Васкрсења Христовог, као и Оци Цркве, који нам кроз свете саборе, кроз никео-цариградски Символ вере и кроз своје догматско учење оставише веру у васкрсење. Црква је сведок да је Христос са нама у векове (Мт. 28, 20). Она то посебно сведочи светом Литургијом, која се врши у спомен „смрти и Васкрсења Христовог“. У светој Литургији нам се кроз свето Причешће дарује Васкрсли Христос. Зато будимо деца Васкрсења! Живимо Васкрсењем Христовим и не дозволимо да нас, по речима светог апостола Павла, ишта одвоји од љубави Његове (Рим. 8, 35)!
Велики руски старац, свети Серафим Саровски, током читаве године је све ходочаснике у свом манастиру поздрављао речима: „Христос васкрсе, радости моја!“ Да бисмо то духовно стање достигли, по речима светог владике Николаја „морамо својим животом целивати Распеће Христово, не ради обичаја већ као своје сопствено, и ране Његове као своје ране“.
Са тугом и болом у срцу морамо рећи да данашњи свет не иде путем васкрсења већ више путем смрти и безнађа. Када то кажемо, имамо на уму податак да и у Србији сваке године умире по један велики град због смртности много веће него што је рађање. Тај податак је разлог за плач и ридање, али и аларм за узбуну. Мора се нешто учинити да се тај пут смрти заустави. „Рахиља оплакује децу своју и неће се утешити, јер их нема“ (Мт. 2, 18). Чедоморство је свагда и свугде, па и у нашем народу, смртни грех који вапије небу. Престанимо убијати своју сопствену децу у утроби! И она имају право на живот и на васкрсење. Питамо се где су вајни „борци за људска права“ да заштите најслабије, а то су још нерођена деца у утроби својих мајки. Изиђимо, браћо и сестре, из земље греха и смрти, као старозаветни Израиљ из Египта, и Бог ће нас благословити сваким благословом духовним, да бисмо били Народ Бога Живога. Нека радосни плач новорођене деце надјача беспомоћне крике смрти! Нека Србија – и сав свет – поново постане велика Колевка! Вратимо се вери у живот, вратимо се Васкрсењу!
Драга браћо и сестре, света Православна Црква је наша духовна Мајка. Она брине о својој деци без обзира на то где она живе и распиње се са својим синовима и кћерима да би сви заједно достигли у Васкрсење. Радујмо се са радоснима и тугујмо са онима који тугују, носећи бремена једни других, јер ћемо тако испунити закон Христов (Гал. 6, 2)! Свети старац Софроније (Сахаров) каже да држање заповести Божјих разапиње у нама старог човека и васкрсава новога, сазданог по лику Бога, Творца и Спаситеља нашега. Свети Василије Велики такође, у истом духу, говори о преображавајућем значају поста и каже да анђели Божји записују имена оних који држе цео Велики пост јер се они тим постом одричу земаљског и пролазног да би задобили вечно и непролазно, а то је васкрсење. Држећи заповести Божје, ми изражавамо и потврђујемо своју љубав према Христу (Јн. 14, 15), али и према својим ближњима (Мт. 22, 40).
Данашњи свет је увелико прихватио другу философију, философију широког пута који води у пропаст (Мт. 7, 13). Хришћанске врлине покушавају се заменити привидним хуманизмом и лажном духовношћу Далеког Истока. Све лажне религије и парарелигије, философије и лажне философије, идеологије и модерне митологије и саме робују смрти и људска бића осуђују на смрт уколико верују да је човек „биће за смрт“, а не биће за живот вечни, поготову пак уколико подстичу људе на убиства и самоубиства, тренутна (у рату и у крвавим „мирнодопским“ обрачунима) или продужена (разузданим живљењем у сваком пороку, особито робовањем дроги). Живимо у времену када се зло покушава прогласити добром, а добро злом, грех пак, по речима светог старца Пајсија Светогорца, нечим модерним и прихватљивим. Омладини се уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји, непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета. Велика је одговорност Цркве, али и свих просветних институција ове земље, јер треба помоћи омладини да пронађе пут аутентичног живота и васкрсења. Поучавајмо децу да буду слична јеванђелском младићу који је питао Господа: „Шта да радим да бих задобио живот вечни?“ А тај младић је од Христа добио одговор: „Држи заповести!“ Ето пута спасења, ето васкрсења!
Очински позивамо све оне који су се из неког разлога одвојили од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве да се врате у њено окриље. Страшан је грех раскола и јереси. По светим Оцима, ни мученичка крв га не може опрати. Опростимо једни другима ради Васкрсења и поново постанимо браћа у светој Цркви, јединој Лађи спасења!
Васкршњим поздравом поздрављамо сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и молимо се да Васкрсли Господ свима дарује радост Васкрсења. Посебно поздрављамо наш народ на распетом Косову и Метохији, неодвојивом делу Србије, чије светиње су чувари не само српскога Православља него и хришћанства у Европи. Косово је било и остаће наше јер Бог није у сили него у правди и моћан је да нам врати оно што нам се на силу покушава одузети.
Нека са овим празником Васкрса васкрсне и Србија, и васцели српски род, како су говорили наши народни песници. Дај Боже да људи који воде и чувају државу буду надахнути духом Васкрсења и духом вере у победу добра над злом! Нека Васкрсли Господ, Победитељ смрти и Животодавац, дарује свако добро Своме Народу, што ће рећи свему роду хришћанском и православном, и свим људима добре воље, да би сви заједно предокусили радост будућег века, радост васкрсења и вечнога живота!
Христос васкрсе!
Ваши молитвеници пред Распетим и Васкрслим Господом
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

Ове године на најтужнији дан читавог хришћанства и васељне, верни народ Угриноваца се сабрао у својој светињи како би узнели молитве и састрадавали са Господом Христом. Целивајући Плаштаницу након вечерњег богослужења, верници су слушали Канон Плача Мајке Божије а потом до касних часова узели учешће у јутрењу Велике суботе - Опелу Христовом.